Dario Hajrić

Premijerka Džekil i ministar Hajd

In Akuzativ on 22/09/2017 at 17:52

Jedno od čuvenih opštih mesta naše političke kulture čini mit o ispravnom političaru. Ispričan u više navrata kroz istoriju domaćeg višestranačja, on ide otprilike ovako: postoji ispravan pojedinac u okviru našeg političkog sistema. Bilo da je idealista ili marioneta, on ima u svojim rukama deo vlasti, i daje sve od sebe da povlači ispravne poteze, ali u tome ga sprečavaju negativci oko njega. On ih trpi zato što je na ovaj ili onaj način primoran na to, ali kad ne bi bilo tih pobočnih vetrova, on bi otkormilario s nama ravno do raja na zemlji. Problem je u tome što ispravan čovek u korumpiranom sistemu nije moguć. Ukoliko nam se čini da takav postoji, reč je o racionalizaciji – nepodnošljivo nam je da mislimo o tome kako se apsolutno niko u državnom levijatanu ne bori za naše interese i da su svi njegovi članovi međusobno bliži nego što je bilo ko odatle blizak nama samima. Pa ipak, bez obzira na to kom delu političkog spektra pripadamo, stvarnost nam uporno pokazuje da je baš tako.

Uzmimo za primer premijerku Anu Brnabić. Nakon što smo danima gledali kako se ministar odbrane Aleksandar Vulin batrga u sve komplikovanijoj i neverovatnijoj priči o tome kako je stekao stan u Beogradu, usput satanizujući novinare koji su postavili pitanje porekla novca kojim je taj stan kupljen, umešala se njegova nadređena. Najpre je pitanje moguće krivične odgovornosti ministra preinačila u „sukob“ između njega i novinara. Zatim je izrazila razumevanje za saopštenje informativne službe Vulinove stranke, koje je bizarno do te mere da ne samo što nije hteo da ga potpiše niko pri čistoj svesti nego to nije hteo da učini čak ni Vulin.

Takozvane „informativne službe stranaka“ zapravo su eufemizam za nekažnjeno vređanje neistomišljenika, a ta praksa je toliko uzela maha da su navodne službe postale podvojena ličnost partija, neuračunljivi bezimeni portparol koji može nekontrolisano da kleveće, psuje i preti svakome ko se zameri bilo stranci, bilo lideru. Izuzete od bilo kakve moralne i materijalne odgovornosti, one služe kao besni psi koji vam reže na nekoliko centimetara od lica dok se njihovi vlasnici pretvaraju da se ne dešava ništa problematično. Naravno, ukoliko imaju i mrvu integriteta. Premijerka Srbije Ana Brnabić ga, međutim, nema, i smatrala je da je neophodno da se solidariše s Vulinovim mister Hajdom opisujući njegovu reakciju na pisanje KRIK-a kao „emotivnu“.

Reakcija nesumnjivo jeste emotivna. Kad je neko zloban do te mere da vas uhvati u korupciji iako je mogao da ćuti, nemate izbora do da ga nazovete narkomanom i stranim plaćenikom, jer nema više onih dobrih starih vremena kad ste prosto mogli da nekažnjeno ubijete novinara

Pošto je saopštenje takozvanog Pokreta socijalista, bizarne organizacije u kojoj Vulin predsedava samim sobom, bilo toliko izvitopereno da bez halucinogenih supstanci nije moguće saglasiti se s njim, Brnabić je morala da bude kreativna. Ogradila se od njegove retorike, ostavljajući nejasnim sa čim se zapravo onda slaže, budući da nikakvih teza i argumenata nije ni bilo. Istakla je nepobitnu činjenicu da KRIK nije ni policija ni tužilaštvo, izostavivši da primeti kako u ovom slučaju, po svoj prilici, to nisu ni sama policija i tužilaštvo budući da ne rade ništa na njegovom rasvetljavanju. Zatim se ogradila i od same sebe, naglašavajući da je to njeno lično mišljenje. Naravno, svima je jasno da je to šta premijerka Srbije lično misli savršeno nebitno, budući da ne raspravljamo o taktici košarkaške reprezentacije niti o novom albumu benda The National. Novinari je nisu pitali kao građanku A. B. (41), slučajnu prolaznicu, nego kao osobu direktno nadređenu državnom službeniku kojeg su uhvatili s rukama u pekmezu vrednom dve stotine pet hiljada dolara. Premijerka to zna, ili bi bar trebalo da to zna.

Posebno uvredljiv deo izjave premijerke Brnabić odnosi se na svođenje afere „Tetka“ na lični sukob KRIK-a i ministra odbrane 107 kvadrata, Aleksandra Vulina. Dopadalo se to nekome ili ne, činjenica je da je KRIK objavio informacije od javnog značaja koje ukazuju na školski primer korupcije. Jedini sukob koji trenutno postoji jeste ministrov sukob s tim činjenicama. Premijerki bi i ta finesa trebalo da bude lako pojmljiva.

Šta smo tu sve imali? Visokog državnog službenika koji ne može da dokaže poreklo novca kojim je kupio stan, pa alanfordovski navodi pozajmicu ženine tetke iz Kanade, nepotpisane priznanice koje na sudu vrede manje od papira na kojem su pisane, a zatim laž, laž koja evoluira, o tome kako su pare dospele u Srbiju. Pošto nema fizičkog traga o uplati, najpre smo čuli kako je novac unet fizički, u kešu, preko granice, a kad ni za to nije bilo dokaza u vidu prijavljivanja dvesta pet hiljada dolara (kanadskih, američkih, klingonskih? – s Vulinom je sve moguće!), stvar je već otplovila u magijski realizam objašnjenjem da je Vulin tobože unosio taj novac u više navrata, u legalnim iznosima koji ne podležu prijavljivanju.

U prevodu, ministar Vulin tvrdi – a njegovo poštenje je nadaleko čuveno – da je više od dvadeset dva puta izlazio iz zemlje i vraćao se sa ogromnim snopovima novčanica za koje je brižljivo pazio da iznose manje od deset hiljada dolara. Bilo da ih je prenosio u rukama ili nekako drugačije, to otvara niz drugih pitanja. Da li je novac preuzimao u Kanadi ili negde drugo, kad, od koga, koliko novca je morao da pozajmi za sva ta putovanja i da li išta od toga može da dokaže pečatima u pasošu ukoliko ih sam ne bude docrtavao flomasterima? Zašto prosto nije čitavu sumu preneo odjednom i uredno je prijavio na carini ukoliko je čitava operacija legalna, i zašto nije ispunio svoju zakonsku dužnost da pomene taj dug prilikom prijavljivanja imovine kad je stupao na funkciju ministra? Podrazumeva se da je sva ova pitanja trebalo da postavi tužilaštvo, a očekivano je da bi odgovore želeo da čuje i bilo koji premijer na čiju vladu je zbog afere pala ljaga.

Premijerku Brnabić ne zanima ništa od toga. Kako sama kaže, u ovom trenutku osloniće se na državne institucije, budući da se slučajem Vulin bave one. Pošto očigledno nije dovoljno upoznata sa slučajem, valjalo bi je uputiti na činjenicu da su se državne institucije do sada „bavile“ slučajem tako što su same, krajnje indikativno, počinile niz prekršaja, mahom ne ispunjavajući svoju dužnost. Nisu uzele izjave ni od ministra Vulina, ni od misteriozne bogate tetke iz Kanade, nisu uspostavile kontakt s kanadskim poreskim institucijama da provere da li kod njih ima traga od tih dve stotine pet hiljada dolara, držale su taj slučaj otvoren dve godine, a zatim, procenivši da je proteklo dovoljno vremena a da se tema ne pokreće u javnosti, prosto rešile da se ponašaju kao da je sve u savršenom redu. Premijerka svoje poverenje poklanja institucijama koje dokazano nisu radile svoj posao kad je reč o ministru Vulinu, a taj čudnovati manjak zdrave skepse ukazuje ili na pomanjkanje skrupula ili na pomanjkanje inteligencije.

Braniti ministra odbrane 107 kvadrata nikako nije lak posao, budući da je on toliko uveren u vlastitu nedodirljivost da smatra da ni on ne mora da veruje u sopstvena opravdanja. Da nam to dokaže, izjavio je da je umesto humoreske s tetkom mogao da nam ispriča i verziju u kojoj mu je novac zapravo pozajmio kum Željko Mitrović. S obzirom na to da je svestan da afere poput slučaja „Helikopter“ i rušenja u Savamali neće biti predmet nepristrasne istrage sve dok je on na vlasti, ono što je zapravo želeo da kaže bilo je: „I da sam vam rekao da su mi pare doneli rakuni, rezultat bi bio savršeno isti.“ Bio bi, pošto je verovatnoća da će ga policija po nalogu tužilaštva uhapsiti zbog malverzacija jednaka verovatnoći da rakuni imaju platežne sposobnosti kanadskih milionerki u penziji.

Zašto je uopšte bilo šta od ovoga važno kad čak ni očevidna krivična dela ne pobuđuju pažnju tužilaštva ako ih počine privilegovani pojedinci? Pre svega, zato što nas valja stalno iznova podsećati na to da korupcija kod nas nije nikakvo kvarenje sistema, nego da je upravo ona jedini postojeći sistem. Dalje, valja stalno imati u vidu više puta dokazanu činjenicu da se politička klasa drži zajedno. Sve i ako nam se neko može učiniti bezopasnijim, simpatičnijim, pristojnijim, kad se zadre u tokove novca i akumulaciju kapitala, čak i najbrnabićkija osoba vrlo se lako vulinizuje do krajnjih granica, a ispod progresivne maske blesnu očnjaci. Dalje, valja nam ponavljati da će korumpirani sistem svakome ko kroči u njegovu utrobu savijati kičmu dok ga potpuno ne prilagodi svojim potrebama, ili će ga pak ispljunuti po kratkom postupku. Zbog toga je iluzorno zamišljati da će išta postati bolje pukim menjanjem ljudi i stranaka na vlasti. Ova nakazna tvorevina koja je državu svela na oruđe eksploatacije ljudi koji u njoj žive mora biti demontirana, a nove institucije valja sazidati tako da ih možemo neprestano čvrsto držati za kragnu. Da bi se to postiglo, potrebna nam je nova forma političkog organizovanja, koja bi i praktično i formalno raskinula sa idejom lidera, stranačke nomenklature i vladanja. Potrebna nam je politika koja govori kroz zube stegnute od besa, i koja će samu sebe neprestano razvlašćivati. Takvu trenutno nemamo ni na vidiku, i zato će nas u dogledno vreme na smenu ponižavati i neskriveni šljam i njegova uglađena verzija.

Pa ipak, svaka vlast na kraju neumitno padne. Na nama je da je opkoračimo s podignutom pesnicom kad se nađe licem u prašini i da ne dozvolimo da se isti korumpirani sistem još jednom uspravi nazivajući se nečim novim.

Ne zaboravite, uvek se možemo vaditi na emotivnu reakciju.

Advertisements
  1. Savrseno, odlican tekst…koliko god da sam optimistican u zivotu ja u neki drugi nov politicki pravac ne verujem da cemo doziveti. Bar ne moja generacija…mozda generacija nase dece…to je biznis nevidjenih razmera. Momenat gde si ti über alles I niko ti nista ne moze. Vulin to ne skriva I to je bas deprimirajuce.

  2. […] premijerka Srbije se možda ne udubljuje u probleme korumpiranosti svojih ministara, ali zato o nekim drugim temama poseduje veoma detaljna i obuhvatna znanja. Jedna od tih tema je […]

Evo šta ja mislim...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s